Ko zna bolje: doktor ili babe?

hahaha. Koja si ti maherica! Bravo.
Ja ovu bitku vodim vec 10 godina sa mojim crnogorcima. Imam dvije najljepse uspomene: daleke 2000-te, moja beba od 4 mjeseca dobi visoku temperaturu, u sred ljeta (ovo je bilo prije klime, naravno). Ja njega lijepo samo u pelenu, pa cak i to onako ovlasno odvezala. Moji su me imali izbacit iz kuce. Onda jos kad dodjose gosti da nas vide, oni ne samo da su se zaprepastili nego i iuvrijedili. Kao da su prisustovali linchovanju! Ja mislim da jos o tome pricaju.
Druga anegdota je od proslog ljeta - nekome se bilo upalilo grlo. Ja im lijepo kupila 5-6 sladoleda, i to onaj Rumenko sto je vecinom voda, i dala djetetu da mu grlo utrne. Doduse moji su naviknuli na sve hladno i sa ledom (znas kakvi su Amerikanci). Cim je baba vidjela da mu pomaze, i ona je pocela krijuci da mu ih donosi iz pjace. :))

Ah, i jos da dodam - vecinom su se sprdali mojom terapijom, a ne sprdaju se kad im kazem da ce beba bronhitis dobiti kad i majka i otac tutume pored njega. To mene zaprepasti vise od svega. Ja sam jednom i kumove uvrijedila jer nijesam mogla vise ih gledat, no sam uzela (njihovu!) bebu i iznijela je iz sobe.
Posle 2 mjeseca me je majka obavijestila da je beba u bolnicu od bronhitisa. No to je isto bilo prije 10 godina.
U danasnje vrijeme, ko god pusi oko beba (narocito), je ili lijen ili sebican kao guzica. Ali GUZICA u oba slucaja. I kod mene vise postovanja nemaju - ne ako umiju citat!

Da prokomentarisem ovaj tekst podstakla me je cinjenica da sam i sama imala sve ove, nazovimo ih probleme, o kojima i ti govoris. Na jednoj strani majka koja mi kaze:"Ja vas nijesam za svaku sitnicu vodila kod doktora, nego sam ja to rješavala uz pomoć prirodnih ljekova." Pod time , naravno podrazumijeva obloge od rakije ili mlijeka i kukuruznog brašna na stopalima, med i rakija oko grla...I spsak bi mogao da se oduži pa cu stati na ovome.
Na drugoj strani suprug i ja, prvi put roditelji, uplašeni opred odgovornošću za jedan mali, predivni život koji smo stvorili, koji smatramo da doktor ipak najbolje zna. Izmedju još bezbroj savjetodavaca, sve bolji stručnjak od boljeg "nabijaju" nam osjecaj krivice sa svakom našom odlukom, ma kakva ona bila.
Ako ga je zaboljelo grlo, vjerovatno sam mu dala nešto hladno da popije. Ako je dobio temperaturu, sigurno sam ga izvela napolje a bilo je baš hladno, ako ga je zaboljelo uvo nijesam mu stavila kapu ili sam dopuštila da mu voda udje u uši kad sam ga kupala... i da skratim jer njihova mašta je zaista nepresušan izvor.
Ja sam, naravno, bivala veoma pogodjena svim time i svaka, pa i najmanja kijavica dovodila je do toga da se danima preispitujem gdje sam ja to pogriješila i kako to da ne umijem da zaštitim sopstveno dijete. Pri tome moram da napomene da nijesam bila ni maloljetna i nezrela ( rodila sam ga od 27), a ni neobrazovana ( prosvetni sam radnik). Ali valjda sam na tom polju bila previše osjetljiva da bih mogla racionalno da razmišljam.
To se nastavilo i kad sam poslije nepune dvije godine dobila i drugo dijete. Medjutim, jednog trenutka je nešto u meni "puklo" i rekla sam STOP.
Shvatila sam da sam ja ,kao majka, odgovorna za svoju dijecu. Da treba da ih čuvam i pružim im svu ljubav ovoga svijeta, ali da na neke stvari, kao što je u ovom slučaju prehlada,jednostavno ne mogu da utičem. I prestala sam da slušam sve oko sebe, izuzev jednog sjajnog pedijatra, kojeg moja djeca obožavaju pa cesto izmišljaju da su bolesni samo da bismo ga posjetili.
Ako se razbole ne plačem nad svojom "nesposobnošću" vec svaki atom svoje snage usmerim ka njihovo ozdravljenju. Oni sada imaju šest i četiri godine, a dobili smo još jednog clana porodice.I svi su zdravi i nasmijani, a ja sam najsrećnija žena na svijetu. To ne može da promijeni ni kijavica, ni "savjetodavci". U stvari jednog savjeta sa vrlo rado pridržavam "na jedno uvo udje, na drugo izadje".
A što se tiče "čuvenog pedijatra" iz tvog teksta imala sam priliku da ga posjetim iako nijesam iz tog grada.Ali "dobar glas daleko se čuje". Poslije pregleda i već pomenutog Longacefa koji je moj, tada cetvorogodišnji junak, izdržao stisnutih zuba kao pravi Crnogorac, ja sam ta vrata zatvorila. Sada, iako mi neki pedijatar ( jer ne možemo uvijek da dodjemo do onog dobrog sa početka priče) preporuči injekcije ja kategorički odbijam. Onda mi djeca kažu "Hvala ti mama što si nas spasila" i ja se osjećam kao Supermen!
Moram još da prokomentarišem ljekare "samozvance" jer ih ima i u mojoj okolini. Po njima "doktori ništa ne znaju" a oni su bogom adani za uspostavljanje dijagnoze. Moju prijateljicu Je pedijatar kad se pojavi sa djetetom obavezno, prije pregleda pitao "Čuje li se sa pluća?" I , naravno, kaže ona sva ponosna, uvijek se složio sa onim što mu je ona rekla. Ja ipak mislim da se on malo "sprdao sa njom, ali ona je ubijedjena da on poštuje njeno "znanje".
Upravo sam pregledala šta sam pisala i shvatila da, ako ovako nastavim, dužina komentara ozbiljno prijeti da "ugrozi" dužinu samog teksta. Naravno to mi nije bio cilj, ali ti me slobodno cenzuriši. Šalim se naravno, ali moji anđelčici spavaju, a ja kradem od sna malo vremena za sebe i poneki dobar razgovor pa makar i ove vrste. Iako ja lično veoma cijenim živu riječ među ljudima ipak je ovo "neko novo vrijeme" pa se i ja, u trideset i nekoj prilagođavam trendovima.
Ivana

Draga Ivana,
Hvala ti na svemu sto si napisala i zao mi je sto si stala, ako si imala jos nesto da kazes.
Moj muz i ja smo takodje usvojili tvoj pristup, mada jos uvijek nijesmo postali toliko cvrsti da silne savjete izignorisemo bez grize savjesti. Mada moram da priznam da je on taj koji se brze pokoleba i hoce da poslusa druge. On mi, recimo, ne da da djetetu dajem hladne napitke da ne bi prehladio grlo i nema sanse da mu dokazem da to nema veze. Njega zaboli grlo kad god popije hladno, pa zna da ce tako biti i Filipu.

Поштована Ксенија,
1. Цензури на Вашем блогу је цензура сопственог мишљења и савјести. Разочарали сте ме.
2. Укидање могућности коментарисања је укидање сопствене храбрости да се суочите с различитим мишљењем. Брисањем туђег мишљења најприје бришете свој интегритет. Жао ми је што сте тако поклекли.
3. Драго ми је што и даље пишете свој блог српским језиком, како год га Ви звали. Црногорски је нормиран, и не може бити исти као српски јер је нормиран да буде различити, по речнику и словима. Кад не користите ту норму Ви пишете српским. Ваше знање лингвистике није баш нарочито, и, уопште, испада да сте у много чему некако танки. Такве особе радо прихватају измишљотине да би се чиниле себи вјеродостијнијим и таквом шминком прекриле празнине у себи. И склоне су брисању различитог и цензури, јер не умију да се аргументима супротставе.
4. Разумијем да не желите политику и национализам на свом блогу. Али, веома сте пристрасни у томе: не сваки национализам, неки Вам је прихватљив, чак и кад је исказан с неупоредиво већим степеном неистине и мржње, ка у следећем примјеру:
"To sto su nas srpski popovi, srpski akadeмici i klero-fasisticki poslenici trovali ideologijom da je to pogresno, ipak je ostavilo traga." То нисте избрисали.
Ви сте дупла личност, Ксенија, жао ми је.

Поздрав, Саша, колега из комшилука

To što radi tvoj muž, radi i moj, ali sam ja naučila i njega da ignorisem.Recimo jednom se desilo da je nas sin uveče dobio temperaturu, a prije podne je bio sa njim u kafiću. Prva njegova recenica je bila: "Mora da je onaj sok koji je pio bio hladan".
Na to sam mu ja rekla da me ostavi na miru, i ne priča gluposti ( bila sam trudna sa trećim djetetom i mogla sam "nekažnjeno" da kažem šta god mi padne na pamet,hahahaha).
A tek kad bih ti pričala kakve scenarije je smišljao za izolaciju mene, tada trudnice, i djece u vrijeme prvog pojavljivanja famoznog meksičkog gripa, pa to bi baš potrajalo.
No da zaključim ovu priču riječima našeg pedijatra. Kad sam u decembru, došla kod njega u bolnicu gdje su me uputili sa drugim djetom zbog visoke temperature, bila sam na granici iscrpljenosti i fizičke, a i psihičke, jer su oni troje u nekih mjesec i po stalno bili prehladjeni. Taman jedno prestane, počinje drugo, pa treće i tako u krug. Beba, doduše nešto laganije, ali ovi stariji temperatura i do 40.Na moj detaljan izvještaj o tome koliku je temperaturu imala u koliko sati, kako sam je spuštala, šta od ljekova je dobijala i da je prelazilo i na drugo dvoje, on se samo nasmijao i rekao: "Skrati Ivana! Ona ima učestale infekcije respiratornih organa praćene visokim temperaturama i to nije ništa strašno. Inače je zdravo i vitalno dijete kojemu ništa ne fali, baš kao i drugi dvoje. Vazduh je pun virusa a oni su još mali, zato se lako prehlade. To što prelazi sa jednog na drugo, ko ti je kriv što si ih nakrcala troje za kratko vrijeme(ovo se, naravno, šalio). Približnog su uzrasta, upućeni su jedno na drugo, grle se, ljube i tako prenose viruse. To nije ništa nenormalno, niti ti sad možes posebno na to da utičes.Opušti se i uživaj u njima jer imaš divnu i zdravu djecu!"
To bi bio i moj savjet tebi. Sad si malo uplašena, ali sa drugim djetetom će doći i malo ležerniji pristup ovim stvarima. A tek sa trećim...
Evo kod nas cijeli dan pada snijeg. Sjutra će moji klinci skafandere, pa u igru. A kad se samo sjetim da im prethodih godina najčešće nijesam dozvoljavala ni nosić da pomole napolje, jer bih ja bila "kriva" ako bi se slučajno prehladili.
Pozdrav od Ivane!

Ivana,
Ne znam jesi li gore primijetila komentare Elene, to je moja prijateljica koja ima četvoro djece, živi u Americi, a inače je ljekarka. Obično što mi ona kaže - ja slijepo slušam. Stvarno vjerujem u zapadnjački način uzgajanja djece i iznad svega vjerujem u njihovu medicinu. Sjećam se kad sam ja živjela u Americi da su nas doktori učili da, kad god nas boli grlo, ispiramo ga slanom vodom (grgućemo, ono kao kad ispiraš usta poslije pranja zuba). Sad vidim niko ne pominje više tu slanu vodu, ali su ostali pri tome da se pije što više tečnosti i da ona ne smije da bude vruća.
Što se temperature tiče, naš pedijatar u Francuskoj je odlučan da je ne diramo ukoliko nije prešla 38.5, a i pedijatar ovdje je saglasan. Tek tada da dajemo Paracetamol, a ako on ne pomaže, onda Ibuprofen. I to samo ukoliko je dijete mlitavo i kenjkavo. Ako je dijete dobro raspoloženo, kažu da ga pustimo na miru. Jedino naš pedijatar iz CG kaže da svakako spuštamo temperaturu ako pređe 39, dok Francuz kaže da ni to ne radimo ukoliko dijete mirno spava (da ga ne budimo i da pustimo organizam da radi svoje). Ali obojica su saglasni da dijete treba skinuti i otkriti.
Ja stvarno nijesam neki paničar, samo mi ga bude žao kad je danima bolestan. A kad prvi put padne tako da se dobro rasrkvari, mislim da ću da se prestravim!!! :)

Draga Ksenija,
Čitala sam Elenine komentre i slažem se sa njom, a narocito me oduševilo to što ima četvoro djece (ako uspijem da nagovorim muža i ja ću rado roditi još jedno) pa je stoga pozdravljam i čestitam joj.
Kod temperature se i ovi naši slažu da je ne treba dirati dok ne predje 38.5.
Ja sam negdje pročitala, ne znam da li je tačno, da je temperatura prijatelj organizma i da ubija viruse, a samim tim što je odmah spuštamo mi im stvaramo slobodan prostor da se razvijaju.
Takodje, ne treba piti vruće napitke, jer toplota pogoduje razvijanju bakterija.
Tako vidiš da se u mnogim stvarima pedijatri slažu,posebno ako je riječ o mladjim ljudima koji žele da se usavršavaju i usvajaju nova saznanja.
Toliko o ovoj temi.Vrlo rado cu se javiti sa nekim novim komentarom,. Iako sam to do sad učinila samo jednom (u pitanju je tekst o tvom djedu), odsada ću biti redovan čitalac.
Pozdrav od Ivane.