Dramski tekst, pobjednik na konkursu ASSITEJ Crna Gora za najbolji dramski tekst za djecu i omladinu 2019. godine.

PRVI ČIN

Scena 1

Noć. Školsko dvorište sa klupama. Na sceni je obavezan veliki ekran na kojem je prikazano sve što se dešava na ekranima mobilnih telefona i tableta. Prepiske između likova su neizostavan dio komada. Svaki telefon/tablet ima svoju prepoznatljivu pozadinu, a u ovom tekstu je naznačen imenom vlasnika. Takođe, radi čitljivosti, u ovom tekstu će dolazne poruke biti gurnute na lijevu marginu, a odlazne na desnu.

(Majin telefon) M A J K A	(Majin telefon) Mirko
Majo Gdje si? Majo!!!!! Odazovi se, čuješ li? Majo!	majo aloooooo zemlja zove maju zemlja zove maju sto se desava? (zabrinuti emotikon)   majo ne avetaj nego se javi!!! (ljutko)

 (Ulazi MAJA, vuče kofer. Rida. Uzima telefon, čita i kuca.)

M A J K A	Lara
Majo, vidim da si pročitala poruku! Javi se čuješ li?!	Majo Tu sam Anita te trazi Dolazila nam je na vrata Gdje si? Ispred skole Sto joj se ne javis? Zato sto je mrzim!!!
	Sto je to bilo sa ocem? Udario (briše napisano) Posvadjali (briše napisano) Sad cu da dodjem! Nemoj Idem doma Evo kunem se Pisi cim stignes Ok

 

(Maja vraća telefon u džep, ali ne ide kući. Ulazi ANITA, van sebe. Telefonira.)

ANITA: O, fala bogu! Evo sam je našla! (pauza) Ispred škole! (pauza) Dobro, ne mogu sad. Sve je u redu, ajde... (prekida vezu) Pa dobro, jesi li ti normalna?

MAJA: Evo je.

ANITA: Dva sata te tražim! Kakav je to način da se ide iz kuće u sred noći? (pauza) Alo? Majo? Što ne odgovaraš? Što se desilo? Hej?

MAJA: Pušti me.

ANITA: Što se to desilo s ocem?

MAJA: Ništa.

ANITA: Pa što onda radiš tu u tri ujutro? S koferom?

MAJA: Šetam.

ANITA: A je li?

MAJA: Aha.

ANITA: Dobro, što sam ti sad ja kriva?

MAJA: Ništa, naravno.

ANITA: Ajmo kući.

MAJA: Neću.

ANITA: Kako to misliš, nećeš?

MAJA: Tako. Fino. Dobro mi je i ođe.

ANITA: Ovdje.

MAJA: Ovdje!

ANITA: U dvorištu? Kao beskućnik?

MAJA: Evo je, snob. Što imaš protiv beskućnika?

ANITA: Jesi ti normalna?

MAJA: Ne, evo, ozbiljno. Što imaš ti protiv beskućnika?

ANITA: Majo. Ajmo. Doma.

MAJA: Neću.

ANITA: Ti hoćeš mene da izludiš. Kao da mi je malo problema!

MAJA: Praštaj, majko, što ti toliko smetam.

ANITA: Ja tebe stvarno ne razumijem. Sama si tražila da ideš da živiš s ocem. Lijepo sam ti rekla da ćeš da se pokaješ. I evo te sad.

MAJA: Evo me sad.

ANITA: Pa što je bilo?

MAJA: Mrzim ga! I tebe mrzim! Želim da odem odavde i da vas nikad više ne vidim!

ANITA: Ma nemoj? A gdje bi ti?

MAJA: 

U Ameriku! Da izvadim vizu i kupim kartu u jednom pravcu!

ANITA: A tamo će da te čekaju raširenih ruku.

MAJA: Da znaš da oće. Ne pričam ja to napamet. Imam plan.

ANITA: Koji ćeš da sprovedeš živjeći iz kofera na klupi u školskom dvorištu?

MAJA: Spavaću kod Mirka.

ANITA: U garsonjeri sa njih četvoro?

MAJA: Onda kod Lare.

ANITA: Pa će Larini roditelji da te finansiraju?

MAJA: Zaposliću se.

ANITA: Kao kasirka u Voliju?

MAJA: Evo je opet. Što ti imaš protiv kasirki u Voli?

ANITA: Majo, prošla je ponoć. Umorna sam. Možemo li, molim te, da idemo kući?

MAJA: Ti slobodno idi. Spremi se za posjetu Danilu. To ti je svakako najvažnije na svijet.

ANITA: Sad si našla da mi nabijaš na nos Danila?

MAJA: Mamin najpametniji, naljepši. I dalje? Poslije svega?

ANITA: Kako možeš tako? Za jedinog brata!

(Dok razgovaraju, paralelno stižu Mirkove poruke)

MAJA: Da, da. Sram me bilo. ANITA: Vala baš! Zar ne znaš pod kolikim sam pritiskom?

Mirko alo?!?! dje si to? S Anitom, sve je ok ne maltretiraj tu zenu no se vuci doma!!! (ljutko)

MAJA: To nije moj problem! Ti si majka, ja sam kćerka! Valjda treba da ti da paziš mene!

ANITA: Odustajem. Pobijedila si!

MAJA: Čekaj. Ne idi. Kako me ne kapiraš? Samo želim da živim normalnim životom.

ANITA: Naravno da razumijem. Ali se to ne radi ovako.

MAJA: A bi li ti mene puštila –

ANITA: Pustila.

MAJA: -   pustila da idem u Ameriku?

ANITA: Da čistiš kuće – ne. I nemoj sad da mi počinješ „što ja imam protiv kućnih pomoćnica“!

MAJA: Konkurisala sam za stipendiju. Kod Ambasade. Striko kaže da sam favorit.

ANITA: Baš mi je on neki ekspert.

MAJA: Pa radi čovjek tamo.

ANITA: Na šalteru.

MAJA: Ali zna ko je konkurisao.

ANITA: Lara se nije prijavila?

MAJA: Lijepo što misliš da je Lara bolja od mene!

ANITA: Nisam to rekla.

MAJA: Ne, nije se prijavila.

ANITA: Ajmo kući, molim te. Smrzoh se.

(Maja pristaje, kreću.)

Još mi duguješ odgovor što se to desilo s ocem.

MAJA: Ne počinji, molim te.

ANITA: Sad ćete vas dvoje da zaratite, i opet ću ja da ispadnem kriva.

MAJA: Evo je.

ANITA: Biće priča kako sam te ja okrenula protiv njega.

MAJA: Okej, ostajem.

ANITA: Ne ne, ništa nisam rekla.

MAJA: Nemaš pojma koliko mrzim što si bila u pravu za njega.

ANITA: E, to i ja mrzim! Vidiš da možemo da se saglasimo oko nečega.

MAJA: (smoreno) Jeeee...

(Izlaze.)

Scena 2

 Na klupi sjede MIRKO i LARA, svako sa svojim mobilnim telefonom u ruci.

(Mirkov telefon. Gagin Instagram nalog. Zatim Viber prepiska sa Majom.)   Maja (wake up stiker) (stiker spavalica) Jedva sam se probudila e greote pozuri!!! (be right there stiker)

(Larin telefon)   S Hej! (srce) Sto radis? Sad stigla u školu Sto si obukla? (isplaženi jezik) Ajde, reci miiii! (srce) Sto si takva? Jesi li sva po p.s-u, kao prava dobra djevojcica? Uvijek! (stiker đavola)

MIRKO: S kim se to dopisuješ?

LARA: Ni s kim.

MIRKO: Ču ni s kim, osmijeh od uva do uva. Je li onaj iz četvrtog tri?

LARA: Ne znam o čemu pričaš. Što kaže Maja?

MIRKO: A okle ti znaš da se dopisujem baš sa Majom?

(Lara se smije)

Dobro, sticajem okolnosti sad jeste Maja, ali to je zato što imamo vanrednu situaciju.

LARA: Znam. Dopisivale smo se noćas. 

MIRKO: Ja sam je jedva dozvao. LARA: Dobro se sjetila da ode iz one kuće. MIRKO: E, ali se trebalo vratit kod Anite, a ti znaš kako to ide, posebno od kad nema Danila. LARA: Moj tata kaže da mu prijeti baš velika kazna. MIRKO: I Maja tako misli. A Aniti to ne smiješ da pomeneš. (pauza) Evo, opet se smijuljiš...

(Larin telefon) S Ja jos cekam...   Što? Sliku, naravno! Ne mogu sad!  (plačljivko)

LARA: Tripuješ.

MIRKO: Četvrto tri, sto posto.

(Ulazi Gaga, Mirko je smušen u njenom prisustvu)

GAGA: (Lari) Je li realno da me kuliraš jutros?

MIRKO: Ćao.

GAGA: (ne osvrćući se ka njemu) Ćao. (Lari) Dakle?

LARA: Piši sama sebi sastav, Gaga.

GAGA: Ali ti si sto puta bolja u tome!

LARA: A ti si bolja u fizičkom, pa ti ne tražim da ideš na fizičko umjesto mene.

GAGA: Jesi li svjesna kolko je glupo to što si sad rekla?

MIRKO: Mogu li ja što da pomognem?

LARA: Ne!

GAGA: Ako znaš da pišeš sastave...

LARA: Ne dolaziš u obzir.

MIRKO: Nisam loš.

GAGA: (pruža mu svoj mobilni telefon) Ukucaj mi broj. Imaš Vajber?

MIRKO: Aha.

LARA: Ne, ovo se ne dešava.

GAGA: Drugi čas, šaljem ti temu.

MIRKO: Može!

 

GAGA: (Lari) Eto, oslobodila si se tereta. LARA: Super! GAGA: Možeš slobodno da nastaviš da budeš mamina i tatina savršena kćerka, koja nikad ne bi prekršila pravila. LARA: Dobro je, Gaga. GAGA: Ne znam jesi li samo svjesna koliko si dosadna. MIRKO: Lara nije dosadna!

(Mirkov telefon) Maja neces vjerovat sto se sad desilo!!! E??? gaga mi je trazila broj!  Ciji broj? cu ciji moj! (OMG)  kako je lara ljubomorna na nju sve je smijesno (LOL LOL) Znam. Eto me za minut.

GAGA: Čita se minimum jedna knjiga sedmično, a ako se potrefi da je tanja, onda dvije. A kad se desila četvorka jednom u životu, ali pazi, samo jednom u životu, to je bilo tri dana plača i sedam depresije, iako smo svi znali da će da bude popravljena u roku od odma'.

LARA: Jesi završila?

GAGA: A ti...

MIRKO: Mirko.

GAGA: Mirko, ti si pravi drug. Svaka ti čast. I da znaš, organizujem žurku noćas, pa ako si raspoložen, dođi. Dovedi koga oćeš.

MIRKO: Važi.

GAGA: Studentski klub u deset. I ne zaboravi, drugi čas. Budi dostupan.

(Odlazi)

MIRKO: Kao da vas nije ista majka rodila.

LARA: Skini taj kez s lica, nisi svjestan u što si se uvalio.

MIRKO: Na žurku idemo, je l' tako?

LARA: (ironično) Kako da ne.

(Ulazi Maja)

MIRKO: Evo je! Najzad neko ko me razumije!

MAJA: Duša mi spava. Da čujem sve od A do Š.

MIRKO: (Maji) Ništa ne gledaj okolo, nije dolazio.

MAJA: Opet?

LARA: Kako je krenuo, pašće razred.

(Maja iz ranca vadi iPad i Apple olovku i na ekranu se vidi kako u aplikaciji ProCreate slika sliku koja pokazuje da je izuzetno talentovana.) 

MIRKO: Pa kad neće da kaže što je, neće da traži pomoć. Ja ga ne mogu na silu zapitkivat. MAJA: S kim se ti to dopisuješ? LARA: Ni s kim. MAJA: Biće da je onaj iz četvrtog tri. LARA: E pa nije. MAJA: (Mirku) Ajde, počni više da pričaš. Kako ti je tražila broj? LARA: Jer se ponudio da joj piše sastav umjesto nje. MAJA: Ti nisi normalan! (Lari) Što je tebi?

(Larin telefon) S Jesi tu? (srce) Evo me Jedva cekam da te vidim, znas I ja tebe. Zasto ne bi rekla tvojima istinu?  Kako to misliš??? Tako, lijepo Cemu skrivanje? Kako treba ja da se osjecam sto me krijes od svih? Ako tebi treba to da objašnjavam...  Nego do kad mislis da funkcionisemo ovako??? Ne pritiskaj me, molim te!!!

LARA: (sklanja telefon, obraća se Mirku) Što prije shvatiš da je Gaga najpogrešnija moguća osoba za tebe, to će lakše da ti bude.

MIRKO: Slušaj Laro, znam da ste vi velika gospoda i puni para, a mi baš i ne stojimo najbolje na tu temu...

MAJA: Aha, znači pare su nam kriterijum, je li?

MIRKO: Ali dozvoli da ja Gagu ne vidim kao baš takvo čudovište.

LARA: Precjenjuješ je, vjeruj mi. Ali baš.

MIRKO: I što ima veze zašto je tražila broj, bitno je da ćemo se čut.

MAJA: Nisam ti baš sigurna.

MIRKO: A je li? Pa što nas je onda zvala na žurku noćas?

MAJA: Na koju, naravno nećemo da idemo.

MIRKO: Nisi to stvarno mislila.

MAJA: Brate mili, od prvog slušam o Gagi, ne mogu više!

LARA: I ja kažem!

MIRKO: A kako bi bilo, recimo, da nam više ispričaš što se to desilo sinoć?

MAJA: Recimo da sam se sinoć pobila s maćehom.

MIRKO: A?!

LARA: Bukvalno?

MAJA: Manje-više. Pojela sam pizzu malome, i slagala da je pojeo on. I ona provalila.

MIRKO: Što si đetetu pojela pizzu?

MAJA: Bila sam gladna! Sve živo drži pod ključem. Samo je neka mesina u zamrzivaču koju mogu sebi da razmrznem i spremim.

MIRKO: Kako to misliš, drži pod ključem?

MAJA: Kaže da jedem previše.

LARA: Ti?

MAJA: I nisam dobrodošla ni u dnevnu kad su oni tu.

LARA: Nego?!

MAJA: Nego śedim u svoju sobu dok ne odu neđe. Ili ne legnu. Uglavnom, sinoć mi je ulećela u sobu, krenula da me bije.

MIRKO: Zbog pizze?!

MAJA: Pa kao zbog pizze. Zapravo samo zato što me mrzi. I onda sam je gurnula, pa je zamalo pala. I digla se samo takva frka. Rekla sam joj da je kučka, a ona je njemu rekla da sam rekla kurva, pa je onda on zvao babu i đeda da im kaže kako sam majki dvoje đece rekla kurva. A prije toga me izbio. Eto.

LARA: Majko mila.

MIRKO: Jesi ti to ispričala Aniti?

MAJA: Ne. Kao da je nju briga. Samo o Danilu misli.

LARA: Mislim da pretjeruješ, ali dobro.

MIRKO: Sad ćeš ti za Ameriku, pa ćeš da počineš od Anite. A i ona od tebe.

MAJA: Uh. Zamisli to. Da neko ulaže u moju budućnost!

MIRKO: Što ćemo onda mi bez tebe?

MAJA: Dolazićete mi u posjetu.

MIRKO: Jes, pošto je to tu, ka do Delte. Kad će se znat rezultati?

MAJA: Śutra u podne je zadnji rok da se predaju prijave.

MIRKO: Dako ti striko to završi.

MAJA: Pa nije striko ambasador. Ali je pitao i veli da sam najjači kandidat.

(Čuje se školsko zvono.)

MIRKO: Što si se ti umirila?

LARA: Ništa. Hoćemo li?

(Mirko i Lara kreću unutra, Maja oklijeva.)

MIRKO: Aha. Ide ti se kod njega.

MAJA: Mjesec dana ga nisam viđela.

MIRKO: Pozdravi ga.

LARA: I od mene.

(Mirko i Lara izlaze na jednu stranu, Maja na drugu.)

Scena 3

Ulazi Igor sa đačkom torbom na leđima, neuredan, nenaspavan, blijed. Ne ide na časove, već ostaje u dvorištu, iz džepa vadi kesu u kojoj su ostala samo dva keksa. Jede.

Na ekranu Mirkov telefon:

Gaga

Jesi tu?

jesam

Tema je: najjaci je onaj ko pobijedi sebe

 (podignuti palac)

(Ulaze Maja i Anita. Igor se sklanja da ga ne vide. Maja sijeda na klupu i nastavlja da slika na iPadu.)

MAJA: Opravdaćeš mi časove?

ANITA: Ovoga puta hoću. Pa idući pamet u glavu. Što ne ulaziš?

MAJA: Sačekaću da zvoni.

ANITA: (sijeda pored Maje) Tako sam umorna.

MAJA: Ne moraš ti da čekaš sa mnom.

ANITA: Sva sreća pa mu đed nije živ da ga vidi onakvog.

MAJA: Pušti-

ANITA: Pusti.

MAJA: Pusti sad đeda.

ANITA: Kako smo spali na ovo, Majo? Kako?

MAJA: Desilo se. Dešava se. Ne znam.

(pauza)

ANITA: Moram nešto da ti kažem.

MAJA: Što je sad bilo?

ANITA: Znaš, tvoj otac je davno odselio. Danilo ko zna kad će kući. Nisam znala da ćeš ti da se vratiš, a svakako ćeš brzo da ideš. Onoliki stan nema baš smisla, zar ne?

MAJA: Toliki je koliki je.

ANITA: E pa, ja sam ga prodala. Što me gledaš tako, stan je moj!

MAJA: Nije ti ga đed ostavio da bi ga prodala.

ANITA: On bi me prvi podržao. Znaš li koliko koštaju računi za onoliki stan? Koliko samo koštaju advokati?

MAJA: Ja to neću.

ANITA: Ti sve ponešto nećeš. Znaš li, na kraju krajeva, koliko koštaš ti? Koliko samo košta taj ajped na koji nabadaš po čitav dan?

MAJA: Njega mi je striko dao. Nisi ga ti kupila.

ANITA: Znaš li da onaj tvoj otac nikad nije uplatio ni jednu jedinu ratu alimentacije?

MAJA: Opet meni oca nabijaš na nos. Sama si ga birala.

ANITA: Da, da, ja sam kriva, kao i uvijek.

MAJA: I što ako se Danilo sad vrati? Ako ga oslobode?

ANITA: (pauza) Kupila sam dva mala stana u novogradnji. Jedan ćemo da izdajemo, u drugome da živimo.

MAJA: Kolki je taj drugi?

ANITA: Dnevna i spavaća.

MAJA: A đe ću ja da slikam?

ANITA: Ja ću u dnevnu, ne brini.

MAJA: Kako nam se cijeli život ovako promijenio?

ANITA: I ja se to pitam. Dođi ovamo. (pauza) Volim te. Znaš valjda to.

MAJA: Znam.

(Anita čeka da Maja kaže „i ja tebe“, ali Maja to ne može da izgovori. Anita izlazi.)

(Mirkov telefon, dok Maja slika)

Gaga

Salji bar nesto, moram nesto da pisem!

Kažu da se u svakom istorijskom trenutku svakome činilo da nikad život nije bio teži nego baš tad. Ni ovo vrijeme nije izuzetak. Živi se brže, teže. Zahvaljujući televiziji i internetu, onima koji nemaju su oni koji imaju stalno pred očima, i stalno su im pred očima priče o onima koji nisu imali ništa, pa sad imaju sve. Očekivanja su velika, a želje tolike da postajemo spremni na sve, samo da bismo ih ostvarili. I onda, u takvoj atmosferi, što znači pobijediti sebe?

(Ulazi Igor)

MAJA: Đe si?

IGOR: Evo.

MAJA: Okle ti?

IGOR: Sad stigao.

MAJA: Ništa škola?

IGOR: Sačekaću treći. Ti?

MAJA: Bila kod Danila. Pozdravio te.

IGOR: Kako je?

MAJA: Ne znam što da ti kažem.

IGOR: Ono je moglo svakome da se desi.

MAJA: E, ali se desilo njemu.

IGOR: Pozdravi ga. Puno.

MAJA: Je l' to tebi krče crijeva?

IGOR: Ne. Biće da je tebi.

MAJA: Ja sam već jela.

IGOR: I ja. MAJA: Oćeš moj sendvič? IGOR: Ne. Što će mi? MAJA: Nisam viđela da mi je Anita spakovala jutros, pa sam kupila još jedan. Da ga bačim onda? IGOR: Nemoj da bacaš, greota je. Aj dobro, daj. MAJA: Prijatno. Uau. Kako bi tek jeo da jesi gladan? IGOR: A ja uvijek tako. Kao da nisam jeo tri dana. Majka jednom spremila pun pleh kolača za goste, ja došao kući s treninga i za pet minuta pojeo sve. Došli gosti, ona da ih posluži – trt. MAJA: Imali smo mi jednog takvog u kući. (pauza) Ne ideš više na treninge?

(Mirkov telefon) Gaga Mene su roditelji učili da pobijediti sebe znači staviti tuđi interes ispred svoga, ili uraditi ispravnu stvar. Ali svakog dana mi na društvene mreže stižu reklame koje me uče kako da budem bolja verzija sebe: mršavija, ljepša, mlađa, sposobnija za posao, i tako dalje. Da li je to u današnje vrijeme pobijediti sebe? Natjerati sebe na glad, ili se pretvoriti u nešto što nismo da bismo zadovoljili nekakve prohtjeve da vodimo savršene živote kakve, pretpostavljam, niko zapravo ne može da vodi? Da se promijenimo dovoljno da budemo i lijepi, i pametni, i bogati, i uspješni? Najjače!!! Sad znam kako dalje Evo sam ti i č ž š ubacio! Hvala (kiss)

IGOR: Dosadilo mi.

MAJA: Mirko kaže da nijednu nisu dobili od kad tebe nema.

IGOR: Pretjeruje.

MAJA: Makao si se i sa društvenih?

IGOR: I to mi je dosadilo.

MAJA: Nije ti ni čudo. Ona izjavljivanja saučešća preko Fejsbuka. Pa onda to ljudi lajkuju, a nije baš za lajkovanje. Ili stavljaju one tužne face. Potpuno bezveze.

IGOR: (vidno pogođen) Idem ja sad. Hvala za sendvič.

MAJA: Zar nećeš na časove?

IGOR: Vidimo se.

(Igor izlazi. Ulaze Mirko i Lara.)

MIRKO: Ako me mejoza ne sahrani, ništa neće.

MAJA: Opet se svađaš s biologijom?

MIRKO: Ja ti velim da me Martinovićka unaviđela.

LARA: Provalila ga da se dopisuje na telefon i digla ga da odgovara.

MIRKO: Vrijeđelo je, vjeruj mi!

LARA: Kad bi tako svoje sastave pisao, gdje bi mu kraj bio.

MIRKO: Pogledaj. Pogledaj poljubac koji mi je poslala na kraju.

MAJA: Ubiću se, bez majke.

MIRKO: Da vam nije palo na pamet da me ispalite za žurku noćas! LARA: A važi... MAJA: Ja nisam spavala cijelu noć. MIRKO: Spavaj popodne! LARA: Ne pada mi na pamet da provodim vrijeme sa Gagom i njenim seljačkim društvom i slušam narodnjake. Je l' se vi to dopisujete između sebe? MIRKO I MAJA: Ne! LARA: A važi. Vama je svako višak. (uzima telefon:)  S Krivo mi je sto mislis da te pritiskam Samo te zelim Mnogo Ti nisi kao druge tvojih godina Posebna si I zasluzuješ posebno A ja to hocu da ti dam Kako to ne kapiras??? Najgore je potiskivati osjecanja Ne mora svaka ljubav da bude onakva kako drugi zamisljaju Ja ovo više ne mogu. Molim te da mi ne pišeš više!

(Majin telefon) Mirko Sad je Igor otisao E? Dosao i posao Neocesljan Prilicno sam sigurna neokupan A 1000% sam sigurna gladan ne znam sto da ti kazem pedeset puta sam ga zvao kad bude htio, sam ce se javit Ja napravim ociglednu gresku da pomenem to kako su mu izjavljivali saucesce preko fb i on ladno pobjegne to ti je bas bezveze da mu pominjes A znam Sto cu sad Crijeva mu se cuju Ja mu nudim sendvic, on kao nece, a onda ga prozdere u dva zalogaja pa mi plasira nekakvu pricu o kolacima Ja ga pitam za treninge, ne ide vise. Pitam ga za mreze, makao se i kako ti to objasnjavas? Iskreno, pitam se spava li on uopste kuci Bzvz vala

LARA: Znate što. Odlučila sam da i ja konkurišem za onu stipendiju.

(pauza, Maja i Mirko u šoku)

Eto.

MIRKO: Što ti bi odjednom?

LARA: Nije odjednom.

MIRKO: Ali... To je Majino.

LARA: Ne, to još uvijek nije ničije.

MIRKO: Rekla si da te ne interesuje.

LARA: Predomislila sam se.

MAJA: Zašto?

LARA: Nisi jedina kojoj je ovdje usko.

MAJA: A što, molim te, tebi fali? Imaš savršen život. Para na pretek. Sve pod konac. Sve riješeno. Što će tebi moja stipendija?

LARA: Tvoja?

MAJA: Ako ti ne konkurišeš, moja je. Da.

LARA: Možda ne želim da moji vječito sve finansiraju.

MAJA: Ti znaš da ako ti izađeš, ja nemam šansu!

LARA: Gdje to piše?

MAJA: Ti znaš što meni znači ova stipendija.

LARA: Znači i meni.

MAJA: Malo ti je sve što imaš, pa oćeš i moje da uzmeš?

LARA: Zašto to tako postavljaš?

MAJA: Kako te nije sramota da budeš takva sebična kučka?

LARA: A kako tebe nije sramota da budeš takvo razmaženo derište?

(Lara izlazi.)

MAJA: Reci joj nešto!

MIRKO: Ja?

MAJA: Ti, naravno. Ubijedi je da odustane.

MIRKO: Ne pada mi na pamet da se miješam.

MAJA: Shvataš li ti da ću ja da umrem ako ostanem ođe? Da ću da legnem u krevet i da umrem?

MIRKO: Ne prećeruj.

MAJA: Ne prećerujem! Ne mogu više ovo da izdržim! Shvataš li da je i okean mali da me podijeli od Anite?

MIRKO: Što ja tu mogu?

MAJA: Popričaj s njom! Pitaj je o čemu se radi, ubijedi je! Molim te! Ti si mi najbolji drug!

MIRKO: Ajmo na čas, pa ćemo se dogovorit.

MAJA: Miki. Molim te. Nećeš valjda da ti umrem?

MIRKO: Kako si naporna.

MAJA: Ići ću s tobom na žurku!

MIRKO: A je li?

MAJA: Oću, kunem se.

MIRKO: Ajde, nogu pred nogu. Ajmo.

(Izlaze.)

DRUGI ČIN

Scena 4

Noć. Na klupi spava Igor, školski ranac umjesto jastuka, jakna umjesto prekrivača. Ulazi Maja. Prilazi mu i budi ga.

MAJA: Ej. Što radiš ođe? Ovdje...

IGOR: Koliko je sati?

MAJA: Prošla ponoć. Što si ti sad, beskućnik?

IGOR: Što imaš ti protiv beskućnika?

MAJA: Ti to ozbiljno?

IGOR: Ma jok. Bio s nekim društvom. Popili. Prevario me san.

MAJA: Ne osjećaš se na alkohol.

IGOR: Što si ti, inspektor?

MAJA: Samo kažem. (nježnije) Što ne ideš kući? Hladno je.

IGOR: Ne mogu.

MAJA: Je li zbog tate?

IGOR: Između ostalog. (pauza, ne može da se suzdrži) Majka mi ima dečka!

MAJA: Uau.

IGOR: Nisu ni dva mjeseca prošla, a ona ima dečka. Kapiraš?

MAJA: Pa dobro...

IGOR: Fenomenalno. I sve joj je to malo, pa ga i kući dovodi. Baba je pošla na selo i više ne dolazi. A ja se trudim da me nema dok ne odu na posao, jer ne mogu pod isti krov s njim. S njima.

MAJA: E bezveze.

IGOR: Da ga vidiš. S nekakvom masnom kovrdžavom kosom. I neke kose lukave oči.

MAJA: Ima li bar zube sa strane? Pošto se to kod nas ne podrazumijeva.

IGOR: Pjesnik!

MAJA: Tu se usrećila.

IGOR: I ja kažem.

MAJA: Dobro, ali ne možeš ni ovako. Sigurno ti se majka pomami đe si.

(Igor gleda u svoj telefon, na njemu nema ni poziva, ni poruka.)

IGOR: Da.

MAJA: Majka je majka. Anita i ja se svađamo, svašta jedna drugoj kažemo, ali nikad ne bi puštila da mi se nešto desi.

IGOR: Sigurno.

MAJA: A sve bih dala da mogu da vratim vrijeme unazad pola godine.

IGOR: Ili dva mjeseca...

(Pauza. Maja uzima Igora za ruku.)

Nećeš ovo nikome da kažeš?

MAJA: Nema šanse. (pauza) Poželiš li ponekad da odeš odavde? Zauvijek?

IGOR: Ponekad.

MAJA: E pa meni se čini da ću da umrem ako ne odem. Ne mogu više ništa da podnesem. Ništa i nikoga. I mislila sam da sam sve završila, da ću dobijem tu stipendiju.

IGOR: Ali?

MAJA: Danas mi Lara saopštava da će da aplicira.

IGOR: Ah.

MAJA: Eto tako!

IGOR: I što sad?

MAJA: Ne znam. Da se ubijem? (pauza) Moraš da ideš kući, Igi. Znaš. Da popričaš s majkom.

IGOR: Majka je majka, je li?

MAJA: Majka je majka. Daš joj priliku da postupi kako treba. A i mnogo je hladno noćas.

IGOR: Jeste.

MAJA: Evo, što misliš da krenemo zajedno, pa da me usput ispratiš do kuće, da ne idem sama?

(Igor klima glavom, izlaze. Ulaze Mirko i Gaga. Gaga je vidno pijana.)

MIRKO: Aj polako, noga pred nogu.

GAGA: Što ti je, budalo, nisam pjana.

MIRKO: Dobro nisi.

GAGA: Samo mi se malo vrti. Zagušljivo je bilo.

MIRKO: Istina živa.

GAGA: Ne moraš da me pratiš kući.

MIRKO: Nego da te puštim samu u sred noći?

GAGA: E jesi sladak.

MIRKO: (ironično) E jesam vala. Lutka!

(Gaga jedva ostaje na nogama od smijeha)

Ajde, śedi tu. Ajde.

GAGA: Vidi ga. Što si dosadan tako? Ne, ozbiljno? Aj što je Lara dosadna ka proliv, ali moraš li i ti?

MIRKO: Śedi, stoj, kako god oćeš.

GAGA: Vidi ga. Što se sad ljutiš?

MIRKO: A što ti stalno napadaš Laru?

GAGA: A što se ona stalno drži kao da je bolja od mene? Što je to ona bolja od mene? A? Ajde, reci! Što?

MIRKO: Ne znam. GAGA: I ti misliš da sam glupa? MIRKO: Ne. GAGA: E pa nisam! Da ja provodim tolike sate nad knjigama, ostavila bih je u male. MIRKO: Sigurno. GAGA: Ja sam ljepša.

(Mirkov telefon) Maja Imam nesto da ti ispricam. Alo? Mirko? Ostavila sam te tamo da bi pricao sa Larom Nemoj da nisi to uradio!

MIRKO: Obje ste lijepe na svoj način.

GAGA: Ali sam ja ljepša. Zar ne? Ajde, reci. Reci, čuješ li!

MIRKO: Dobro. Ljepša si.

(Gaga ljubi Mirka u usta)

GAGA: Naravno da sam ljepša.

MIRKO: Jesi.

(Ljubi ga još strastvenije, on se uključuje)

GAGA: Ne tako, budalo. MIRKO: Što? GAGA: Pa lakše malo. MIRKO: Ovako? (ljubi je) GAGA: Bolje. Uostalom, ko bi se ikad u nju zaljubio? MIRKO: (kroz poljupce) Nemam pojma. GAGA: Aman, što si navalio! MIRKO: (zaustavlja se) Dobro! Izvini! Evo. Što hoćeš da radimo? GAGA: Da se ljubimo! MIRKO: Ko tebe skapira, treba mu orden dat.

(Larin telefon) S Laro Ne ignorisi me, molim te Laro Ne ignorišem. Gotovo je. Ali zasto? Zato što tražiš od mene nešto što ne mogu. I molim te da mi ne pišeš. Javiću se ja. Kad? Javiću se ja.

 (Ljube se. Ulazi Lara.)

LARA: O, majko mila!

MIRKO: Ej, Laro. Što ti je?

LARA: Zašto me svi pitate po sto puta što mi je? Nije mi ništa. Idem kući.

MIRKO: Ej, stani, što ti je?

GAGA: Pusti je, neka ide.

MIRKO: (Lari) Što je bilo?

(Zapostavljena, Gaga izlazi ljuta.)

LARA: Ode ti ona. Bolje trči za njom dok još zna ko si.

MIRKO: Ne smijem da pomislim kako je kod vas u kući.

 

(Lara plače) MIRKO: Ej. Ma što je bilo? Što se s tobom dešava? LARA: Neću da kažeš Maji. A kamoli Gagi! MIRKO: Ma neću, ne brini. LARA: Ja moram da idem odavde, Miki. MIRKO: Ne znam što svi mislite da ako odete odavde, svi problemi će sami da se riješe. LARA: Znaš kakvi su mi roditelji. Oni imaju neki svoj način razmišljanja. I svoje neke ideje za mene. A ja imam neke druge.

(Mirkov telefon) Maja Je li realno da me kuliras evo uru? ne kuliram te zauzet sam! (ljutko) javicu se sam cetkice u ruke i slikaj! (forget it stiker)

MIRKO: I za godinu ćeš da napuniš osamnaest i možeš da radiš što god oćeš.

LARA: A što svi mislite da sa osamnaest svi čarobno postajemo nezavisni?

MIRKO: Ti si najvrjednija osoba koju poznajem. Bukvalno. Ako iko može da se osamostali, to si ti.

LARA: U Americi ljudi mogu da budu ono što hoće. Da se bave čime oni hoće. Ako imaju san, svi padaju u nesvijest kako oni to ganjaju svoj san. A ovdje ti samo kažu što treba da misliš, što treba da radiš, gdje treba da ideš, za koga da glasaš. Znaš li ti da moji podrazumijevaju za koga ćemo mi da glasamo kad postanemo punoljetne? To nije ni predmet diskusije.

MIRKO: Ja tebe ništa ne razumijem.

LARA: Ja nisam kao Gaga. Ili Maja. One su svoje. Ne znam kako to rade, ali su svoje. A ja... Ja visim. (plače)

MIRKO: Ajde de, nije tako strašno.

LARA: Nema četvrtog tri, Miki. Ima nešto puno, puno drugačije. A ja to ne mogu nikome da kažem... (pauza) Je li ono Igor?

MIRKO: Igore! Igore!

LARA: Idi za njim.

MIRKO: Igore! (izlazi) (off) Igore! Stani! Alo!

IGOR: (off) Pusti me.

MIRKO: Viđi te na što ličiš, čovječe. Što je to bilo?

(Mirko uvodi Igora na scenu. Igor van sebe, lice mu je krvavo.)

IGOR: Ništa!

MIRKO: Jesi normalan, vodim te u hitnu!

IGOR: Nije mi ništa, čuješ li? Pao sam.

MIRKO: Što je ovo noćas, ljudi moji?

LARA: Ja sam dobro.

IGOR: I ja.

MIRKO: Jeste, nema priče. Svježi ka dvije ruže.

IGOR: Nisi mi ti staratelj.

MIRKO: E, znaš što? Ćeraj se ti u tri lijepe, je li ti jasno? (Lari) Vodimo ga u hitnu.

IGOR: Neću.

MIRKO: Nisam te ništa pitao. A kad to završimo, idemo svi zajedno na po burek.

LARA: Štetni otvara tek ujutro.

MIRKO: Znam ja drugo mjesto. A onda tebe gospođice pratimo doma, a nas dvojica idemo kod mene kući.

LARA: Gdje, na glavu tvojima da se popnete?

MIRKO: Ako treba, na glavu mojima. Ajte. Nogu pred nogu.

LARA: Ej, ne bukaj se. Ti si dobar momak.

MIRKO: Dobar je i konj, pa ga jašu. Ajde. Nogu pred nogu.

(Izlaze)

Scena 5

Jutro pred početak časova. Maja je sama i vrlo nervozna. Na telefonu nema novih poruka od Mirka.

Ulazi Anita.

MAJA: Otkud ti?

ANITA: Sad iz banke. Završila uplatu, idem u devet kod notara da potpišem ugovor i to je to. Sjutra možemo da se selimo.

MAJA: Okej.

ANITA: Nemoj, molim te.

MAJA: Što sad radim?

ANITA: Taj tvoj tihi bojkot. Ne mogu.

MAJA: Lara izlazi na konkurs. Za stipendiju.

ANITA: To ne mora ništa da znači.

MAJA: Preksinoć si drugu priču pričala.

ANITA: Preksinoć nisam znala da je glavni uslov umjetnički talenat.

MAJA: A Lara je „samo“ objavila zbirku sa petnaest godina.

ANITA: A ti imala izložbe.

MAJA: Učestvovala u izložbama.

ANITA: Malo li je?

MAJA: Malo li je njoj prilika, pa moju otima.

ANITA: Ne budi zajedljiva. Mogu li da računam na tebe za to pakovanje danas? Da mi pomogneš?

MAJA: Imam da učim.

ANITA: Majo!

MAJA: Dobro!

(Zvoni Anitin telefon)

ANITA: Advokat. Što li je sad? Halo?

(Anita se udaljava ili izlazi. Ulazi Gaga, mamurna.)

MAJA: Aha, makar neko je preživio sinoćnju žurku.

GAGA: A?

MAJA: Nema Mirka, nema Lare.

GAGA: Ako možeš malo tiše, glava mi puca.

MAJA: Nije ti ni čudo.

GAGA: Što to treba da znači?

MAJA: Ništa, ništa, dobro ti učinjelo.

GAGA: A što si ti pošla prije svih?

MAJA: Da se naspavam.

(Ulazi Lara)

LARA: Ej.

MAJA: (hladno) Ej.

LARA: Još ih nema?

MAJA: Koga to?

LARA: Sinoć je Igor spavao kod Mirka. Zar ne znaš?

(Maja je zapanjena. Ulazi Anita.)

ANITA: Pomjerili su datum presude.

MAJA: Odložili?

ANITA: Ne. Pomjerili za sjutra! Sudiji je nešto iskrslo, neko mu je bolestan. Neće ga biti tri mjeseca, pa hoće da skine što više toga prije nego što ode.

MAJA: Pa je li to dobro ili loše?

ANITA: Ne znam, Majo. Ja idem kod Danila.

MAJA: Idem i ja.

(Izlaze)

LARA: Jesi popila nešto za tu glavobolju?

GAGA: Jesam.

LARA: I? Jesi li ti sad sa Mirkom?

GAGA: U kom smislu?

LARA: Jeste li zajedno?

GAGA: Ne, naravno. Otkud ti to?

LARA: Ljubila si se s njim.

GAGA: Pa što?

LARA: Njemu je stalo, Gago.

GAGA: To je njegov problem.

(Ulazi Mirko)

MIRKO: Eej!

LARA I GAGA: Ej.

(Prilazi Gagi da je poljubi, ona se izmiče.)

GAGA: Odoh ja. (izlazi)

MIRKO: Uau.

LARA: Rekla sam ti.

MIRKO: Rekla si mi. (pauza) Đe je Maja?

LARA: Pošla je s Anitom kod Danila. Presuda pomjerena za sjutra.

(Mirkov telefon)

Maja

dje si?

alo?

zemlja zove maju

zemlja zove maju

majo javi se

MIRKO: Ne odgovara mi. A piše „seen“.

LARA: Ljuta je i na tebe. Zbog sinoć.

MIRKO: Divno li je počeo ovaj dan! Jesi ti okej?

LARA: Nisam. Biću. A ti? Zbog Gage?

MIRKO: Nisam. Biću.

LARA: A Igor?

MIRKO: E, za njega nisam siguran da će da bude.

(Mirkov telefon) Maja nisam mogao da ti se javim desio se haos vodio sam igora u hitnu sto se desilo??? pobio se s nekim coekom sto je bio kod njih kuci jedan drugome slomili noseve izbacili ga na ulicu majka nece da ga vidi zena sisla s uma kunem ti se haos Pa dje je sad??? centar za socijalni rad

(Larin telefon) S Nisi fer prema meni Kazes da neces da budes kao tvoja sestra A tacno se tako ponasas                Nju nije briga ni za koga. Mene je briga. To je tvoj nacin da mi kazes da me volis, je li?

 

(Zvoni)

MIRKO: Oćemo li?

LARA: Ajmo.

Scena 6

Igor u modricama, sjedi na klupi sam. Ulazi Maja. Igora je sramota i pokušava da se ponaša kao da je sve normalno.

IGOR: Počećemo ovako da se srijećemo svaki dan, a?

MAJA: Što nam fali? Osim deset-petnaest stepeni napolje, naravno.

IGOR: Misliš da zamolimo familije da odlože drame do proljeća?

MAJA: Vjerujem da bi bilo ljudski s njihove strane. (grli ga) Izvini!

IGOR: Nisi ti kriva.

MAJA: I? Što sad?

IGOR: Ja bih kod babe na selo. Oni bi da me šalju u Bijelu.

MAJA: A kod nekoga od drugova?

IGOR: Nisam baš bio uzoran drug u zadnje vrijeme.

MAJA: Niko ti normalan ne može zamjerit.

IGOR: Svejedno. Nema šanse da bih od nekoga tražio da me primi u kuću.

MAJA: Primila bih te ja u Danilovu sobu. Anita bi dobila nervni slom, ali bi posle prihvatila. Takva je.

IGOR: Ma kakvi, jesi luda.

MAJA: Ali smo prodali stan. Śutra se selimo.

IGOR: Hraniš me, praviš mi društvo, i u kuću bi me zvala.

MAJA: Što ću. Eto. Danilov si drug. Mlađi, ali te voli.

IGOR: A to je zato što me Danilo voli?

MAJA: Pa dobro, ni meni nisi mrzan.

IGOR: Je li?

MAJA: Nemoj sad da se uobraziš.

IGOR: Ne daj bože.

(Igor ljubi Maju. Ovo je Majin prvi poljubac. Igorov nije.)

MAJA: A imaš i taj osmijeh – eto, baš taj – đe mi se samo malo, ali ovolicko, zavrti u glavu, i onda kombinacija svega toga, znaš...

(Igor je opet ljubi.)

MAJA: Dobro, ućutaću.

(Ljube se. Ulazi Anita, vidi ih i kreće da ih prekine, pa se ipak predomišlja i odlazi.)

IGOR: Ti si baš sigurna u tu tvoju Ameriku?

MAJA: Ni u što ti ja više nisam sigurna, Igi. Osim da ne želim da ti ideš.

IGOR: Uz svo dužno poštovanje prema školskom dvorištu, ne mogu više ni ovdje.

MAJA: Znam. (pauza) Jesi gladan?

IGOR: Prenoćio sam kod Mirka i doručkovao kod njegove majke.

MAJA: A onda si dobar naredna dva dana.

IGOR: Minimum.

(Ulaze Mirko i Lara. Maja je ljuta na oboje. Lara spušta školski ranac na klupu.)

MIRKO: Što radite?

IGOR: Evo. Bezveze.

LARA: Boli li te?

IGOR: Ma jok, samo sam zgodniji nego obično.

MIRKO: Što jes, jes, nikad ljepši.

(Maja primjećuje Larin otvoreni ranac na klupi.) 

LARA: (Maji) Kako je Danilo? (pauza) Ček, ti ne pričaš sa mnom? MAJA: Dobro je, hvala na pitanju. (Ulazi Gaga.) GAGA: Što radite? (Igoru) Što se tebi desilo? IGOR: Nesporazum s vratima. GAGA: Lagano. IGOR: A što se tebi desilo? GAGA: Popilo se sinoć. Vježbamo za fakultet. (Mirku) E, dobila sam pet iz sastava. MIRKO: Super. GAGA: Eto, dobar smo tim, pa možda mogu opet nekad da ti se javim... znaš... Pravimo opet neku žurku idućeg petka. MIRKO: Zauzet sam idućeg petka. GAGA: Pa dobro, onda nekog drugog petka.

(Mirkov telefon) Maja nije ti fer da se ljutis na mene Cijelu noc sam te cekala da mi se javis ni ti se meni ne javljas kad je frka no te dozivam uru Jesi li pricao sa Larom? ne nije bilo prilike  gaga me sinoc poljubila i danas se pravi da se nista nije desilo Sto puta sam ti rekla da je gaga kucka!!! A ja sam se ljubila sa igorom Divan je i obozavam ga!!!

MIRKO: Tad su mi treninzi. Tebi svakako hvala na pozivu.

(Dok niko ne gleda, Maja krade mobilni telefon iz Larine torbe i stavlja ga u svoju. Igor je vidi, ali Maja to ne primjećuje, a on ne reaguje.)

MIRKO: (Igoru) Oćemo li nas dvojica?

MAJA: Đe ćete vas dvojica?

MIRKO: Majka nas čeka za ručak, a ti znaš što bi to bilo da zakasnimo i da se, ne daj bože, nešto oladi.

(Igor ljubi Maju pred svima. To uznemirava Laru, dok su ostali iznenađeni. Igor i Mirko odlaze.)

GAGA: Ti i Igor, a?

MAJA: Tako nekako.

GAGA: Svaka čast, Majo. Tebe ne treba potcjenjivati.

MAJA: A što bi mene iko potcjenjivao?

GAGA: Samo kažem. I što ste vas dvije posvađane?

LARA: To se tebe ne tiče.

MAJA: Uostalom, mi smo svi mlađi od tebe, što te briga što mi radimo i mislimo i zašto se svađamo?

GAGA: Što sam tebi zgriješila?

MAJA: Znaš ti dobro što. Na kraju krajeva, nismo mi tvoje društvo. Ipak si ti deset stepenika ispred nas. Ljepša, bolja, popularnija. Mi ti ne trebamo.

GAGA: (Lari) Oćemo li kući nas dvije?

LARA: Ćao Majo.

MAJA: Ćao.

(Lara uzima svoj ranac i ona i Gaga izlaze. Sama, Maja lista prepiske na Larinom telefonu i reaguje šokirano na ono što čita. Utrčava Lara, panično traži telefon.)

MAJA: Nešto si izgubila?

LARA: Nema mi mobilnog.

MAJA: Kad si ga zadnji put imala?

LARA: Jutros. Ne znam.

MAJA: Je li makar zaključan?

LARA: Nije.

MAJA: Eto, vidiš, to ti je velika greška. Ti, naravno, ne bi imala što da sakriješ, ali ovako neko može da ti potroši sa računa.

LARA: Ubiću se.

MAJA: Evo ga. Ne paniči. Ispao ti je iz torbe.

LARA: Daj mi ga ovamo. (uzima ga)

MAJA: Zar si toliko stravljena jesam li čitala?

LARA: Nisam.

MAJA: Kriješ nešto?

LARA: Ne.

MAJA: Stvarno bi me pogodilo da saznam da mi kriješ nešto. Ja sam tebi sve pričala. O mojima, o Danilu, o Igoru, sve sve sve.

LARA: I ja nikad nisam odala ni jednu tvoju tajnu.

MAJA: Neću ni ja tvoju. Evo. Probaj me. Ispričaj mi.

LARA: Nemam što.

MAJA: Najbolja drugarica, a?

LARA: Ti ako imaš bolju...

MAJA: Zna li Mirko?

LARA: Ne. Niti ima što da se zna.

MAJA: Znači nećeš da mi kažeš?

LARA: Nemam što, čuješ li ti mene?

MAJA: Super. Sve mi je jasno.

LARA: Nema što da ti bude jasno.

MAJA: Jasno mi je koliki si mi prijatelj.

LARA: Nisi fer.

MAJA: I da ne moram da se trudim više uopšte.

LARA: Što sad to znači?

MAJA: Pa kad je već takva situacija, da smo baš tako dobre drugarice, ti ćeš lijepo da mi daš prijavu za stipendiju da je pocijepamo i bačimo u smeće.

LARA: Ne mogu to.

MAJA: Ali vidiš, ako mi daš prijavu, ja nikome neću da kažem to što nema da se kaže. Kapiraš? Ništa me ne gledaj tako. Vrijedi li to što nema da se kaže jedne karte za Ameriku u jednom pravcu?

LARA: Nisi fer.

MAJA: Vrijedi li ili ne?

LARA: Molim te. Majo. Molim te.

MAJA: Daj mi prijavu.

LARA: Ne mogu. Jutros sam je predala.

(Maja otvara Tviter na mobilnom telefonu, koji se vidi i na ekranu.)

LARA: Izbaciće me iz kuće, Majo. Napravićeš mi pakao od života.

MAJA: Dramiš, kao po običaju.

LARA: Molim te, Majo.

MAJA: (Na ekranu se vidi Tviter status koji Maja kuca, ona izgovara to što piše) Čestitke mojoj drugarici Lari koja mi se danas autovala. Čestitke i njenoj đevojci Sandri... (briše posljednje dvije riječi) djevojci Sandri, da budemo po pe-esu. Za to treba imat muda! Srce srce srce. Vidimo se na Prajdu. Duga. Send!

(Lara stoji u šoku. Maja je već poljuljana onim što je napravila. Vrlo brzo počinju da stižu poruke.) 

(Larin telefon) Gaga Laro Sto je ovo???   Laro!!!!!!!!

(Larin telefon) MAMA     Laro, javi se!   To se Maja nešto šalila, je li?

(Larin telefon) S             Ljubavi? Sto ovo bi? (srce)

(Majin telefon) Mirko       majo!!!!!!! jesi ti normalna???     odma to brisi!!!!!

(Majin tel.) ANITA       Jesi li ti normalna, Majo???

(Lara istrčava sa scene. Maja je u panici, briše status.)

TREĆI ČIN

Scena 7 

Popodne. Maja je sama na sceni.

(Larin telefon) Gaga Laro! Svuda te trazimo, gdje si???

(Larin telefon) MAMA Laro! Otac ti je van sebe, zvao je policiju, odmah da si se javila, jesi čula?!

(Mirkov telefon) Lara laro samo mi napisi da si okej

(Mirkov telefon) Gaga Ima li što novo? ne ni meni se ne javlja

(Majin tel.) Mirko Miki Ima li je? ne

 (Ulazi Anita.)

MAJA: Nemoj, molim te. ANITA: Po faci bih rekla da si svjesna što si napravila. MAJA: Svjesna sam. ANITA: Je li makar istina to što si napisala? MAJA: Tako joj piše u telefon. ANITA: Telefonu. MAJA: Telefonu. ANITA: A ti si joj i telefon pretresala? MAJA: Da. Ukrala sam joj ga. ANITA: Moja Majo... MAJA: Eto. Imaš dvoje đece kriminalaca. ANITA: Da nikad više nisi nazvala brata tako. Je li ti jasno?

(Mirkov telefon) Gaga Ne znam vise gdje da je trazim. Niko je nije vidio. ni ja vise ne znam sto da izmislim I nikad ti nije pomenula Sandru? nikad jesi je zvala? Jesam I ona je posla da je trazi Ne mozes da zamislis sto tata radi Kaze da ce da obje da ubije siguran sam da ne misli ozbiljno Ja nisam...

MAJA: Jesam li nešto slagala?

ANITA: Sram te bilo!

MAJA: (iskreno) Dobro. Izvini.

ANITA: Zašto si joj krala telefon?

MAJA: Zato što sam znala da mi nešto krije.

ANITA: A ti misliš da Lara nema pravo na svoje tajne?

MAJA: Ja sam njoj sve pričala.

ANITA: Nikome se ne priča sve. Stalno ti to govorim, ali džabe.

MAJA: Ne vjeruješ u iskreno drugarstvo?

ANITA: Jesi li ti njoj danas bila iskrena drugarica?

MAJA: Danas ne.

ANITA: Znači li to da si loša osoba? Da joj nisi do sad bila prijatelj? Da je ne voliš?

MAJA: Ona sigurno tako misli.

ANITA: Ljudi griješe, Majo. I to mnogo. I zato im se ne priča sve. Ne zato što mislimo da imaju loše namjere, nego da im ne bismo davali oružje za one trenutke kad zaborave ko su i u što vjeruju.

MAJA: Uau!

ANITA: Jesi vidjela kako duboko, a? (smiju se) Moraš da ispraviš glupost koju si napravila. To znaš, je l' da?

MAJA: Kako?

ANITA: Pomogni da je nađu. Reci njenima da si lagala. Što god treba, samo je vadi iz ovoga.

MAJA: Ja da sam gej, odmah bih ti rekla.

ANITA: A bi ti sigurno, ne bi me štedjela! Ali ja nisam Larin otac. (pauza) I volim te. Čak i kad napraviš glupost. To znaš, je l' da?

MAJA: Znam.

(Anita još jednom čeka „i ja tebe“ koje ne dolazi.)

ANITA: Dobro. Idem da nastavim s pakovanjem. Javi ako bude što novo.

MAJA: Ajde.

(Izlazi. Maja uzima telefon.)

(Majin telefon) Mirko Ima li sto novo? ne           Otvara li vase poruke? Moje ne ni nase

(Majin telefon) Lara   Izvini Ako ti ista znaci, obrisala sam status odmah Objavicu da sam lagala Reci ću da sam bila ljubomorna Sto god hoces Samo se javi, molim te

(Ulaze Mirko i Gaga)

MIRKO: Tu si.

MAJA: Ništa, a?

GAGA: Ti si to izmislila. Nema šanse da je moja sestra lezbejka, alo!

MIRKO: Zašto?

GAGA: Ne znam. Eto tako. Našem tati tako nešto ne može da se desi, kapiraš? Nama tako nešto ne može da se desi! Kuku... (odjednom fizički napada Maju) Kako si mogla?

(Mirko ih jedva razdvaja.)

MIRKO: Aman, ima li ođe normalnih? Ajte, ti stani tu, ti tamo. Ajde. Pogledaj, majcu ste mi iscijepale.

GAGA: Kako si mogla?!

MAJA: Ne znam. Pogriješila sam.

GAGA: Što misliš, da joj je bilo lako da čuva takvu tajnu svo ovo vrijeme? I onda ti odeš i onako je prospeš!

MAJA: Žao mi je!

GAGA: To mi je sestra, debilu! Ubiću te ako joj se nešto desilo, jesi čula? Ubiću te! (opet nasrće na Maju, Mirko ih opet razdvaja) (Mirku) Što ću ja ako joj se nešto desilo?

MIRKO: Tu sam ja, ajde. Tu sam.

GAGA: Svuda smo je tražili.

MIRKO: Tražićemo je opet.

MAJA: Mogu li ja sa vama?

MIRKO: Ti śedi ođe i ne mrdaj.

MAJA: Miki...

MIRKO: Ne kažnjavam te, Majo. Nemam kad da se bavim tobom. Kažem za slučaj da se pojavi...

MAJA: Okej.

MIRKO: Na vezi smo. Ko prvi nešto sazna, javlja ostalima.

(Mirko i Gaga izlaze zagrljeni.) 

(Majin telefon) Lara Javi se, molim te

(Majin telefon) Igor   Gdje si?

(Majin telefon) Danilo (Last seen 6 months ago)   Ne mozes da zamislis koliko mi nedostajes

 Scena 8

Predveče. Maja spava na klupi. Ulazi Mirko, budi je.

MIRKO: Još si tu.

MAJA: Pa rekao si mi da čekam. Jeste li je našli?

MIRKO: Jesmo.

MAJA: Je li živa?

MIRKO: Jeste.

MAJA: Pa zašto ti je takva faca?

MIRKO: Nagutala se nekakvih tableta. Čekamo vijesti.

MAJA: Nisam htjela da se ovo desi. Kunem ti se.

MIRKO: Znam.

MAJA: Ne znam ni što sam htjela. Nisam razmišljala.

MIRKO: Ajmo, vodim te kući.

MAJA: Neću, oću u bolnicu.

MIRKO: To sad ne bi bilo pametno.

MAJA: Neka viču na mene, nema veze.

MIRKO: Svakako ti ne bi dali da uđeš.

MAJA: Pa što da radim?

MIRKO: Da ideš kući da spavaš. Śutra je presuda. Treba da budeš uz majku. Ja ću ti sve javljat.

MAJA: Zašto nema Igora?

MIRKO: Poveli su ga u Bijelu.

MAJA: Kad?

MIRKO: Danas popodne.

MAJA: A baba?

MIRKO: Ta baba je slijepa, Majo.

MAJA: Što je ovo, Miki? Sve se raspada.

MIRKO: Znam. Ajmo.

MAJA: Nisam htjela da ovako ispadne.

MIRKO: Znam.

(Izlaze.)

Scena 9

Jutro. Mirko sam ispred škole.

(Mirkov telefon)

Maja

jesi spavala?

A okle.

pisi odma kad bude

ok

(Ulazi Lara, jakna preko pižame, raščupana. Sijeda do Mirka i sklupčava mu se u zagrljaju.) 

MIRKO: Ej! LARA: Ej. MIRKO: Dosadna ona bolnica, a? LARA: Ih. MIRKO: Pa si našla ođe da se kriješ? LARA: Ne krijem se.

(Mirkov telefon) Gaga dosla je ispred skole sa mnom je Aj hvala bogu! Eto me brzo!!!

MIRKO: Nego?

LARA: Kupujem pet minuta mira. Dosta mi je i pet.

MIRKO: Jesu se tvoji smirili?

LARA: Aha.

MIRKO: Pa to je super. Zar ne?

LARA: Zato što sam im rekla da Maja laže. Pa sam kao ovo napravila od sramote. Čak sam rekla da mi se sviđa onaj iz četvrtog tri.

MIRKO: I do kad misliš tako?

LARA: Dok ne odem za Ameriku.

MIRKO: A ako Maja ode?

LARA: A ako Maja ode, onda ću lijepo da nađem sebi momka. Da budem student desetkaš. I poslije doktorica. Da se udam. Da rađam sinove. Uzorna Crnogorka. Ili da se bacim na politiku. Što misliš o tome? Bih li ja mogla da budem političar, s obzirom na to kako fino lažem? Ko zna, ako ovako nastavim, možda postanem i prva žena premijerka Crne Gore.

MIRKO: Bila bi vrhunska premijerka. Ali ne zato što lažeš.

LARA: Ti ne misliš da sam nakaza? MIRKO: Ne avetaj. LARA: Znaš li što mi je tata rekao? MIRKO: Nemoj o tome da misliš. Ljudi svašta lupetaju kad se iznerviraju. Viđela si što je Maja napravila. Znaš da se živa pojede, je l' da? LARA: Znam. (Ulazi Gaga) GAGA: Ti si stvarno riješila da nas sve kap ubije, je li?

(Mirkov telefon) Maja Evo su ga uveli. Kako je lijep! Kao, super se drzi, a vidim ga da ga ubija trema. Anita trese kao prut Mene boli stomak...  drzim palceve

 (Mirko joj signalizira da ne napada Laru, Gaga mijenja ton.)

 Jesi okej?

LARA: Aha.

GAGA: Javila sam majki da si tu i da ne dolaze. Da ću ja da te dovedem.

LARA: Super.

GAGA: Sad sam se rastala od one tvoje Sandre. Nisam neki ekspert za tu vrstu odnosa, ali znam kako izgleda zaljubljena đevojka. Što joj se ne javiš?

LARA: Tata mi je uzeo telefon.

GAGA: Evo ti moj.

LARA: Možda kasnije.

GAGA: Znaš, Laro, nešto sam razmišljala. Mirko mi je rekao za nekakvu Ameriku.

LARA: To će Maja da dobije. Ti ne znaš kako Maja slika.

GAGA: Znam kako ti pišeš. Ali eto, ako Maja dobije, što misliš da ti i ja idemo zajedno za Beograd odmah sad na ljeto? Da ne čekamo septembar? Kao, idemo zajedno da mi pomogneš da nađem stan. Prepišemo te tamo u četvrti. Ja studiram, ti lijepo tamo završiš maturu i ostaneš. Ja vjerujem da bi tata pristao na to ako mu kažemo da oćemo da te maknemo od glasina. A onda kad budemo tamo, koga briga što će oni ovdje da misle, rećemo im da imaš momka. A Beograd nije ni Sandri preko svijeta.

LARA: Ti bi to uradila za mene?

GAGA: E vala i ti svašta pitaš.

MIRKO: Mogu li ja nešto da kažem?

GAGA: Probaj, pa što bude.

(Umjesto odgovora, Mirko filmski ljubi Gagu. Na njegov telefon stižu poruke. Lara uzima telefon i čita.)

(Mirkov telefon)

Maja

Kriv...

Osam godina!!!

Kap ce da me ubije!!!

Osam godina, Miki!!!

(Lara daje telefon Mirku)

MIRKO: Iha. Dali su mu maksimum.

(Mirkov telefon)

Maja

Cekam te ispred skole.

 Scena 10

Kasnije. Mirko, Lara i Gaga u dvorištu. Ulazi Maja, pregažena. Kad vidi Lara, još joj je teže. Mirko joj prilazi i grli je.

MIRKO: Đe je Anita?

MAJA: Ostala je s advokatom. Doće po mene čim završi. Danas neću u školu.

MIRKO: Niko od nas danas neće u školu.

MAJA: (Lari) Kako si?

GAGA: Dobro je.

MAJA: (Lari) Ne znam što da ti kažem.

GAGA: Bolje nemoj ništa.

MAJA: Žao mi je.

MIRKO: Kako je reagovala Anita?

MAJA: Počela da cvili. Bukvalno. Cvili ispod glasa.

MIRKO: A on?

MAJA: Pognuo glavu i ćuti. Kao da ga je voz udario. Pa se okreće prema nama da vidi jesmo li mi u redu. A ja ne znam što da radim. Ne mogu da pomognem ni njemu, ni njoj, samo stojim tamo kao budala i pišem tebi poruku. Ja u takvom trenutku pišem poruku!

GAGA: (Lari) Hoćemo li nas dvije?

(Lara i Gaga kreću. Zatim se Gaga vraća do Maje.)

GAGA: I da znaš da Lara ima plan B ako ne dobije stipendiju.

MAJA: Eto. Milo mi je za nju. Ja ga nemam.

(Gaga vidi Igora kako ulazi.)

GAGA: Ne bih bila tako sigurna.

(Maja trči Igoru u susret, grle se.)

MIRKO: (Gagi) Idem i ja sa vama.

(Mirko, Gaga i Lara odlaze.)

MAJA: Mislila sam da te nikad više neću viđet.

IGOR: E vala ga i ti pretjera.

MAJA: A Bijela?

IGOR: Nije to za mene.

MAJA: Znaju li da si otišao?

IGOR: Kad tad će da primijete, zar ne?

MAJA: Ne misliš valjda da živiš na klupi?

IGOR: Idem kod babe. Izguraćemo to ona i ja. Malo više pazim ja nju, malo manje ona mene i eto.

MAJA: Misliš da će moći to tako?

IGOR: Pa, bježaću dok ne shvate da mora. Na kraju krajeva, imam sedamnaest godina. Nisam beba. (ljubi je) A ti? Jesi li ispravila sve što je trebalo?

MAJA: Nisam još sve. (uzima telefon, zove) Striko? ... Jeste. Osam... Okej je, u šoku... Stvarno? ... Mene? ... E pa, hvala... Naravno da mi je milo...

(Ulazi Anita. Čuje Majin razgovor, ali Maja nju ne vidi.)

Striko, vidi... Ajde ti makni tu moju prijavu... Ozbiljna sam... (pauza) Najozbiljnije... Njima hvala, ali ne mogu da idem... Pa zato... Pa, ne mogu Anitu sad da ostavim... Nemoj da se ljutiš... Važi, ćao.

(Ulazi Anita. Umorna, blijeda, isplakana. Razmiče Maju i Igora tako što sijeda između njih.)

ANITA: Ja sam Anita. Majina mama. A ti si?

IGOR: Igor.

ANITA: Drago mi je.

IGOR: I meni.

ANITA: Odakle ti te modrice, Igore?

MAJA: Majko!

IGOR: Imao sam bliski susret s jednim vratima od ormara.

ANITA: Pijan?

IGOR: Trijezan.

ANITA: Dobro bije taj ormar.

IGOR: A ne bi se reklo.

ANITA: Što?

IGOR: Pa, pjesnički ormar. Romantična duša.

ANITA: Ti su najpodmukliji.

IGOR: I ja kažem.

ANITA: A vidi ovo, Igore. Mi se danas useljavamo u novi stan, znaš.

IGOR: Čestitam.

ANITA: Nismo oduševljene, ali biće to dobro. Nego, bi li ti bio oran da nam malo pomogneš s kutijama?

IGOR: Naravno.

ANITA: Zauzvrat čašćavam pizzu, a ako nađemo tiganj, možda i palačinke ispržim.

IGOR: Ekstra.

ANITA: S čim jedeš palačinke?

IGOR: S eurokremom.

ANITA: Plazma?

IGOR: Samo eurokrem.

ANITA: Kao moj sin...

IGOR: I hladno mlijeko uz njih.

ANITA: Biće. U pet?

IGOR: U pet.

ANITA: Maja će da ti pošalje adresu.

IGOR: Važi.

ANITA: Ćao Igore.

(Igor izlazi. Maja je oduševljena.)

MAJA: Uau.

ANITA: Jesi vidjela, a?

MAJA: Carski. Neće mi ovo izać na nos, je li?

ANITA: Tako mlada, a tako cinična.

MAJA: Kako si?

ANITA: Ne znam. Ti?

MAJA: Isti slučaj.

ANITA: Advokat kaže da je zbog alkohola u krvi. Inače bi dobio puno manje.

MAJA: Lara će da dobije stipendiju.

ANITA: Neće.

MAJA: Kako to misliš?

ANITA: Sad me je zvala njena majka. Povukla je prijavu.

MAJA: Zašto?

ANITA: Kaže da neće da bježi i neće da živi u laži.

MAJA: A otac?

ANITA: Za takve stvari treba vremena, Majo. Ali se obično srede. A za slučaj da se ne srede, eto, Lara je sposobna, snalažljiva, snaći će se.

MAJA: Plan B.

ANITA: Sad je stipendija tvoja.

MAJA: Ne interesuje to mene više.

ANITA: A je li? Znači može se i bez Amerike?

MAJA: Nije tako loše ni ovdje.

ANITA: Ne bogami. Ovaj razlog od maloprije je vrlo zgodan.

MAJA: Jedan od razloga. Misliš?

ANITA: Nešto smotan s tim vratima od ormara.

MAJA: Inače nije smotan uopšte, da znaš.

ANITA: I to se vidi. Volim te. Znaš to, je l' tako?

MAJA: Znam. (pauza) I ja tebe volim.

(Anita ljubi Maju)

ANITA: Ajmo u novi stan.

MAJA: Ajde.

ANITA: Nisi se baš pretrgla oko selidbe.

MAJA: Evo je.

ANITA: Samo kažem. Kad bi radila upola onoliko koliko pričaš i kukaš, gdje bi ti kraj bio!

MAJA: Okej, ostajem ja ovdje.

ANITA: Ajde ajde, nisam ništa rekla.

(Izlaze)

Kraj.